Kalvin - Osnove hrišćanske vere

  PETO POGLAVLJE Božije svedočanstvo blista u stvaranju sveta i Njegovom neprestanom upravljanju njime I, 5, 1 Budući da je najviši cilj blaženog života poznanje Boga, On je, kako nikome ne bi bio zatvoren pristup sreći, ne samo usadio u ljudske umove ono što smo nazvali klicom pobožnosti, već se i u celokupnom ustrojstvu sveta tako otkrio – i svakodnevno se otkriva – da ljudi ne mogu otvoriti oči, a da Ga nužno ne vide. Njegova suština je, istina, nedokučiva i prevazilazi svako ljudsko poimanje, ali je On u svako svoje delo utisnuo jasna obeležja svoje slave. Ta su obeležja toliko očigledna da čak ni najneukiji ljudi ne mogu naći opravdanje u neznanju. Stoga prorok s pravom uzvikuje da je Bog odeven svetlošću kao haljinom (Ps. 104,2), želeći reći da je On počeo blistati u vidljivom ukrasu tek kada je pri stvaranju sveta otkrio svoje slavne osobine. Gde god da okrenemo pogled, susrećemo se sa tim ukrasom. Prorok prikladno upoređuje prostranstvo nebesko sa Božijim kraljevskim šator...

  ČETVRTO POGLAVLJE Poznanje Boga potisnuto je i iskvareno neznanjem i zlobom I, 4, 1 Iskustvo svedoči da je Bog zasadio seme pobožnosti u sva srca. Ali jedva da se nađe jedan od stotinu koji neguje ono što je primio, a nema nijednog u kome ono sazreva, a kamoli donosi plod u svoje vreme. Jedni se gube u ispraznom praznoverju, drugi se odvraćaju od Boga svesno i sa zlom namerom, ali svi odstupaju od istinskog poznanja Boga. Na taj način u svetu ne preostaje nimalo istinske pobožnosti. Kada kažem da neki zbog zablude tonu u praznoverje, ne mislim da ih njihovo bezumlje oslobađa krivice. Jer njihovo slepilo gotovo uvek prati gorda taština i prkos. Ta se oholost ogleda u tome što jadni ljudi, tražeći Boga, ne uzdižu se iznad sebe samih, već Ga mere merilom sopstvene telesne ludosti; zanemaruju svako ozbiljno istraživanje i gube se u uzaludnim umnim igrama. Oni Boga ne prihvataju onako kako se On nudi i otkriva, već Ga zamišljaju onakvim kakvim su Ga u svojoj drskosti izmaštali. Čim se...

  TREĆE POGLAVLJE Poznanje Boga je po samoj prirodi usađeno u čovekov um I, 3, 1 Izvan svake je sumnje da ljudski um, po prirodnom nadahnuću, poseduje određeni osećaj za božansko. Sam Bog je svim ljudima usadio izvesno razumevanje svog veličanstva, kako niko ne bi mogao da se izgovara neznanjem. To saznanje On neprestano osvežava i, takoreći, natapa novim kapljicama. Budući da svi ljudi od samog početka znaju da postoji Bog i da je On njihov Stvoritelj, oni sami sebe osuđuju sopstvenim svedočanstvom ukoliko Mu ne služe i ne posvećuju svoj život Njegovoj volji. Ako bi negde i moglo postojati potpuno nepoznavanje Boga, to bi se očekivalo kod najdivljijih naroda, koji su najudaljeniji od svake civilizacije. Međutim, kao što reče jedan paganski mislilac, nema naroda toliko varvarskog, niti plemena toliko divljeg, koje nije prožeto čvrstim uverenjem da Bog postoji. Čak i oni koji se u svom načinu života jedva razlikuju od životinja, uvek zadržavaju barem neku klicu pobožnosti ( semen ...

  DRUGO POGLAVLJE Priroda i cilj poznanja Boga I, 2, 1 Pod poznanjem Boga ne podrazumevam puko saznanje da Bog postoji, već razumevanje onoga što o Njemu treba da znamo, što služi Njegovoj slavi i što je nama na korist. Jer ne može se govoriti o stvarnom poznanju Boga tamo gde nedostaju strahopoštovanje ( religio ) i pobožnost ( pietas ). Pritom ovde ne govorim o onom posebnom poznanju kojim mi, u sebi izgubljeni i osuđeni, spoznajemo Boga kao Spasitelja u Hristu Posredniku; ovde je reč samo o onom izvornom i jednostavnom načinu poznanja ka kojem bi nas vodio sam poredak prirode da Adam nije pao. U ovom stanju pokvarenosti ljudskog roda, niko ne može prepoznati Boga kao Oca i darodavca spasenja, niti kao milosrdnog Gospoda, sve dok Hristos ne posreduje kako bi nas izmirio s Bogom. Ipak, jedno je spoznati Boga kao Stvoritelja koji nas podupire svojom snagom, upravlja nama svojom promisli, hrani nas svojom dobrotom i prati obiljem blagoslova, a sasvim je drugo pojmiti blagodat pom...

  PRVA KNJIGA O poznavanju Boga kao Stvoritelja PRVO POGLAVLJE Poznanje Boga i poznanje nas samih međusobno su povezani; o prirodi te veze. I, 1, 1 Celokupno naše mudroslovlje, ukoliko doista zaslužuje da se nazove istinitim i pouzdanim, sastoji se uglavnom iz dva dela: poznanja Boga i poznanja nas samih . Ipak, pošto su ova dva neraskidivo povezana mnogostrukim sponama, nije lako razlučiti koje od njih prethodi onom drugom i koje je uzrok onome drugom. Kao prvo, nijedan čovek ne može sagledati sebe, a da odmah ne upravi svoj um na Boga, u kome „živi i kreće se“ (Dela 17,28). Jer očigledno je da darovi kojima raspolažemo nisu od nas samih; štaviše, samo naše postojanje nije ništa drugo do obitavanje u jednome Bogu ( nihil aliud... quam in uno Deo subsistentia ). Ovi darovi, koji se poput kišnih kapi spuštaju na nas s neba, vode nas kao potočići ka svome Izvoru. Upravo se u našem siromaštvu još jasnije ogleda neizmerno bogatstvo svih dobara koja prebivaju u Bogu. Naročito nas ono b...